Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

     

Ukupno 687 pisama je poslato Ministru rada i socijalne politike sa 621 različite adrese.

Zahvaljujemo se svima koji su podržali akciju.

Izveštaj o realizaciji kampanje Za fond-Protiv neravnopravnosti možete pročitati klikom na ovaj link.

Kompletan tekst pisma podrške osnivanju fonda za poboljšanje položaja žena možete pročitati ovde.

Предлог допуне Закона о равноправности полова

Закон о равноправности полова допуњује се чланом 55а који гласи:

„Оснива се буџетски фонд за подстицање равноправности полова (у даљем тексту: Буџетски фонд).

Буџетски фонд из става 1. овог члана оснива се на неодређено време и њиме управља министарство надлежно за послове равноправности полова.

Извори финансирања Буџетског фонда су:
1) апропријације обезбеђене у буџету за текућу годину
2) средства из члана 53, 54. и 55. овог закона
3) други извори

Средства Буџетског фонда користе се за подстицање равноправности полова, а нарочито за: сузбијање насиља у породици, економско оснаживање жена, заштиту женског здравља, унапређење партиципације жена у јавном и културном животу, унапређење образовања жена, подстицање жена за бављење науком и обезбеђивање равноправног третмана полова у развијању и финансирању спортских активности.
Јединица локалне самоуправе може основати фонд за подстицање равноправности полова који ће се финансирати из средстава из члана 53, 54. и 55. овог закона остварених на њиховој територији, у висини од 50% остварених средстава, као и из других извора, у складу са законом.“

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОЖЕНЕ ДОПУНЕ

Иако је у Републици Србији постигнута законска једнакост жена и мушкараца, равноправност de facto још увек није постигнута. Разлози за то су вишеструки, између осталог и недостатак средстава за финансирање програма и удружења чији је циљ унапређење равноправности полова, а нарочито унапређење положаја жена. Предложена допуна је у духу посебних мера за постизање равноправности полова и развијања политике једнаких могућности у Републици Србији.

Устав Републике Србије прописује да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности (члан 15). Чланом 21. забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, укључујући и по основу пола. Истим чланом прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Законом о равноправности полова јемчи се равноправност полова, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом и законима (члан 2, став 2). Државни органи, органи аутономних покрајина, органи јединица локалне самоуправе, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, као и правна лица која оснива или финансира у целини, односно у претежном делу Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе дужни су да прате остваривање равноправности засноване на полу у свим областима друштвеног живота, примену међународних стандарда и Уставом зајемчених права у овој области (члан 2, став 4). Органи јавне власти развијају активну политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота (члан 3, став 1). Политика једнаких могућности подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца (члан 3, став 2). Не сматра се дискриминацијом ни повредом начела једнаких права и обавеза доношење посебних мера ради отклањања и спречавања неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривања једнаких могућности полова (члан 7). Органи јавне власти дужни су да планирају, организују, спроводе и финансирају мере намењене подизању свести јавности о потреби спречавања насиља у породици (члан 29). Спортске организације и удружења дужни су да обезбеде равноправан третман полова у развијању и финансирању спортских активности (члан 34, став 2). Органи јединица локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности, обезбеђују равноправност полова и остваривање једнаких могућности (члан 39, став 1). Органи јединица локалне самоуправе подстичу и унапређују равноправност полова, у оквиру својих надлежности и послова везаних за равноправност полова (члан 39, став 2). У процесу усвајања развојних планова и других аката, надлежни органи јединица локалне самоуправе разматрају мере и активности које су у функцији равноправности полова и остваривања једнаких могућности (члан 39, став 3).

Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију на основу пола (чл. 20). Дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности за период 2009-2015. године наглашава да унапређење положаја жена води демократизацији, модернизацији и европeизацији Републике Србије, подстиче развој земље (коришћењем женских људских ресурса) и води директном побољшању квалитета живота свих грађанки и грађана. Стратегија истиче да „женска удружења и женски покрет дају допринос демократизацији и модернизацији друштва, промовисањем мира, људских права и демократских вредности, што је у складу са европском перспективом Републике Србије“. Акциони план за спровођење Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности за период 2009-2015. године предвиђа да ће средства за реализацију мера и активности предвиђених Акционим планом бити обезбеђена делом из буџета Републике Србије. Такође ће се стимулисати издвајање средстава из буџета локалних самоуправа, од донатора, укључујући и приватни сектор, као и од међународних партнера.

Национална стратегија одрживог развоја констатује да је учешће жена у власти и политичком животу Републике Србије, као и заступљеност жена у извршној власти и даље незадовољавајуће. Жене зарађују месечно у просеку 17 % мање од мушкараца и знатно су мање заступљене међу самозапосленима и предузетницима. Упркос побољшању трендова образовања женске популације на различитим нивоима образовања, образовна структура женске популације према попису из 2002. године била је неповољнија од образовне структуре мушке популације. Поред тога, неписменост је заступљенија у женској популацији него у мушкој. Док је стопа неписмености у мушкој популацији, према попису из 2002. године 2,2 %, у женској популацији износи 10,1 %. Отежан приступ важним ресурсима друштва, вoди oскуднoсти значајних ресурса (материјалних, знања и вештина, сoцијалнoг капитала) и пoтискује према сирoмаштву пoсебнo следеће категoрије жена: самoхране мајке (пoсебнo мајке мале деце и деце са пoсебним пoтребама), дoмаћице, старе жене, бoлесне жене, жене са инвалидитетoм, жене на селу (пoсебнo старе и без власништва), жене избеглице, жене кoје су пoмажући чланoви дoмаћинства, Рoмкиње, неoбразoване жене, незапoслене жене и жене жртве насиља. Спровођењем мера неопходно је оснажити економске капацитете жена тако што ће се повећати стопа запослености и број жена из рањивих група које се школују и запошљавају.

Национална стратегија запошљавања за период 2005-2010. година садржи оцену да су стопе партиципације и стопе запослености знатно ниже за жене, а просечно трајање незапослености је дуже, упркос вишем просечном нивоу образовања жена. Национални акциони план запошљавања за 2011. годину одређује категорије теже запошљивих лица која ће имати приоритет у укључивању у мере активне политике запошљавања. С обзиром на индикаторе и стање на тржишту рада у посебно неповољном положају су и лица која припадају тзв, „рањивим категоријама” у које спадају, између осталих, и жене, као и жртве породичног насиља и трговине људима.

У извештају Владе о спровођењу Националних миленијумских циљева развоја у Републици Србијиистиче се важност „јачања партнерства између НВО и институција, као и буџетска подршка овом сектору“.

УН Конвенција о елиминацији свих облика дикриминације жена (CEDAW) наглашава да су женска људска права неодвојиви део универзалних људских права и, у складу са свим међународним документима, морају бити гарантована, поштована и заштићена. Конвенција такође наглашава да „државе чланице предузимају у свим областима, посебно политичкој, друштвеној, економској и културној, све прикладне мере, укључујући законодавне, да би обезбедиле потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање права човека и основних слобода, равноправно с мушкарцима“ (члан 3).

У Закључним коментарима УН Комитета зе елиминацију свих облика дискриминације жена држави Србији, она се позива да усклади домаће законодавство са Конвенцијом и предузме јасне и конкретне мере за постизање резултата (14) и да ревидира своје планове и програме како би се обезбедило пуно укључивање родне перспективе у њих (16).

Пекиншка декларација и Платформа за акцију, усвојене 1995. године на 4. Светској конференцији о женама, поставиле су агенду за оснаживање жена у циљу постизања  битних промена у положају жена. Декларација се посебно бави питањима уклањања препрека партиципацији жена у свим сферама јавног и приватног живота и  захтевањем потпуног и једнаког учествовања жена у доношењу економских, социјалних, културних  и политичких одлука. Примена Платформе представља углавном одговорност влада појединих земаља, али укључује и институције јавног, приватног и невладиног сектора.

Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију садржи као средњерочни приоритет: „Урадити анализу усклађености других закона који уређују питања од значаја за област равноправности полова. Посебан акценат ставити на прописе који регулишу запошљавање жена, особа са инвалидитетом и других вишеструко дискриминисаних група.“

Извештај Европске комисије о напретку Србије за 2010. годину садржи оцену да су у Републици Србији жене још увек жртве дискриминације, посебно на тржишту рада. Најчешће жртве дискриминације су жене са инвалидитетом, самохране мајке, старије жене и жене које живе на селу. Дошло је до повећања породичног насиља. Овакво стање се не пријављује довољно често и одговорне институције не реагују на одговарајући начин на родно засновано насиље. Правила о правној заштити жена током судских поступака недовољно се примењују у пракси. Број жена на руководећим позицијама је мали.

Одлука Савета од 18. фебруара 2008. године о принципима, приоритетима и условима Европског партнерства са Републиком Србијом укључујући и Косово према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација од 10. јуна 1999. и о укидању Одлуке 2006/56/EЗ утврђује следећи краткорочни приоритет: „Унапредити заштиту права жена и деце.“